TDI - Technical Diving International: Ko je TDI? TDI je najveća asocijacija za sertifikaciju tehničkih ronilaca na svetu. Kao jedna od prvih asocijacija za pružanje obuke Džepovi za tegove:   Kod BCD-a sa integrisanim sastavom tegova umesto pojaseva koristimo džepove za tegove.Ovi džepovi su sastavni deo BCD-a i u njih Podvodni hokej: Podvodni hokej je dinamična igra koja svoje korene vuče iz 1954. godine kada je početno zaigran od strane Engleskog kluba Ronilački kompjuter: Ronilački kompjuter je takođe jedna vrsta instrumenta. On nam pored osnovnih podataka obezbeđuje i niz ostalih informacija koje su nam Čizmice:    Pored termičke i mehaničke zaštite koje nam pružaju, ronilačke čizmice su nam neophodne za korišćenje peraja sa otvorenom petom. Izrađuju Odelo:     Ronilačko odelo je neizostavan deo ronilačke opreme u preko 90 posto slučajeva, izuzetak su ronjenja u ekstremno toplim vodama na Ronilačka lampa:    U zavisnosti od uslova u kojima ronimo, ronilačke lampe mogu i ne moraju biti deo osnovne ronilačke opreme. Kod ronjenja SDI - Scuba Diving International: Asocijacija za trening i sertifikovanje rekreativnih ronilaca SDI je nastala 1999. i izrasla je iz uspeha naše sestrinske kompanije TDI, koja CMAS – Confederation Mondiale des Activites Subaqu: CMAS je prvo internacionalno udruženje ronilaca i ronilačkih škola na svetu, osnovano davne 1959. godine od strane legendarnog istraživača morskih Regulator: Ronilački regulator je jedan od najvažnijih elemenata ronilačke opreme. On nam omogućava da dišemo komprimovani vazduh iz boce, te nam BCD:      Pored regulatora i boce, BCD je takođe sastavni deo SCUBA aparata. BCD je deo opreme koji nam omogućava da kontrolišemo Ronilački kompas: Ronilački kompas pomaže roniocima prilikom navigacije kada prirodna navigacija nije moguća usled nedostatka prirodnih orijentira ili smanjene vidljivosti. Takođe pokazuje Disalica: Disalica je uz ronilačku masku drugi nezaobilazni deo ronilačke opreme, i kao što smo već rekli, uz masku i peraja CMAS škola: Apnea, apnoea, or apnœa (grčki: απνοια, iz-, lišavajući, ) je termin prestanka vanjskog disanja. Slobodno ronjenje na dah je jedna od Motalice:    Motalice imaju višestruku namenu, prilikom završetka svakog zarona koristimo ih za kačenje signalne bove koju ispaljujemo na površinu, zbog praktičnosti, DAN - Divers Alert Network: DAN Europe (Divers Alert Network Europe) je međunarodna neprofitabilna medicinska i istraživačka organizacija posvećena bezbednosti i zdravlju ronilaca. Osnovan 1983. godine Tegovi:     Kao što smo već rekli, tegovi su nam neophodni za kontrolu plovnosti. Njihovu količinu određujemo u zavisnosti od sopstvene plovnosti, DAN - Kursevi prve pomoći: DAN kursevi prve pomoći uče korake koje treba preduzeti za pružanje prve pomoći kod ozleđenih ronilaca kao i pravilnu komunikaciju Pojasevi:    Pojasevi nam služe za nošenje tegova koji su nam neophodni za kontrolu plovnosti. Najčešće se izrađuju od specijalnog sintetičkog upredenog Dubinometri: Dubinometar je takođe instrument koji nam je neophodan. To je instrument koji pokazuje trenutnu i maksimalno postignutu dubinu tokom zarona,

Odelo

Kategorija: Oprema

Odelo1 Odelo2 Odelo3 Odelo4

Ronilačko odelo je neizostavan deo ronilačke opreme u preko 90 posto slučajeva, izuzetak su ronjenja u ekstremno toplim vodama na svega nekoliko lokacija širom sveta gde ronioci zbog okolnosti koriste samo majice i šorts. Postoji jako puno različitih ronilačkih odela, a podela se generalno svodi na dve kategorije. Prva podela je po vrsti odela, gde imamo mokra i suva, a druga je po debljini. Postoje i pododela koja se koriste u kombinaciji sa odelima, a u narednih nekoliko koraka ćemo se bliže upoznati sa svim detaljima.

Ronilačko odelo nam je potrebno iz dva razloga, prvi i osnovni je da se zaštitimo od gubitka toplote jer telo u vodi gubi toplotu oko 25 puta brže nego u vazduhu, a drugi je mehaničke prirode to jest da nas zaštiti od eventualnih povreda, ogrebotina i uboda koje mogu nastati u eventualnom dodiru sa podvodnim svetom. Sva ronilačka odela imaju pozitivnu plovnost koja zavisi od vrste materijala od koga su napravljena, kao i od njegove debljine. Za neutralisanje pozitivne plovnosti i pravilno balansiranje koristimo tegove.

Da se sada vratimo podeli, prva su mokra odela koja su inače i najzastupljenija, Izrađuju su od neoprena i funkcionišu tako što propuštaju tanak sloj vode između odela i tela, koji se greje i štiti nas od hladnoće. Od ključne je važnosti da odelo bude odgovarajuće veličine jer ukoliko je veliko voda će cirkulisati i samim tim umanjiti ovaj efekat. Dele se po dužini na kratka i duga, kao i po debljini koja može biti od jednog pa do 8 milimetara, takođe postoje jednodelna i dvodelna, a mogu biti sa kapuljačom ili bez nje. Patent zatvarač može biti napred ili pozadi. Odabir vrste mokrog odela je prema okolini, to jest temperaturi vode u kojoj ronimo. Što je voda toplija, odelo će biti kraće i tanje i obrnuto. Preporučuju se za ronjenje u vodama temperature od 10 do 30 stepeni, s tim što neki ronioci zbog komfora počinju da koriste suvo odelo već na temperaturama ispod 15 stepeni.

Suva odela kao što i sama reč kaže, drže ronioca suvim, te samim tim nude mnogo bolju termičku zaštitu. Izolujući sloj između tela i suvog odela je vazduh te je samim tim gubitak toplote smanjen. Postoje više vrsta i materijala od kojih se prave pa u skladu sa tim odabiramo i neophodno pododelo. Kod neoprenskih suvih odela ono ne mora biti debelo, jer neopren pruža dovoljnu termičku zaštitu, dok je kod suvih odela izrađenih od trilaminata i sličnih materijala potrebno koristiti deblje pododelo jer ona pružaju isključivo mehaničku zaštitu. S obzirom da se unutar suvog odela nalazi vazduh, isti je potrebno izjednačavati tokom zarona dodavanjem i ispuštanjem vazduha na sličan način kao i kod BCD-a. Ovo ne predstavlja neki poseban problem, ali zahteva dodatnu obuku tokom koje ćete naučiti sve detalje i procedure koje su neophodne za propisno i bezbedno korišćenje suvog odela. Kao što smo već rekli, preporučuje se za ronjenje u vodama sa temperaturom nižom od 10 stepeni, a možemo ih koristiti i već ispod 15. Većina tehničkih ronilaca uvek koriste suva odela bez obzira na temperaturu vode.

Pododela se izrađuju od raznih sintetičkih materijala poput likre, najlona ili modernih materijala kao što su polartec, thinsulate i slični. Pretežno se koriste uz suva odela, kojima su neizostavan dodatak, s tim što postoje i vrste koje se koriste uz mokra odela i ona su obično debljine do 1 milimetar. Pododela za suva odela se izrađuju u raznim debljinama i njihova debljina se obično izražava u gramima po metru kvadratnom. Debljina se kreće od od 100 g/m2 za ronjenje u toplim vodama, pa sve do 600 g/m2 za ronjenje pod ledom. Takođe postoje i pododela sa ugrađenim grejačima koja su predviđena za ronjenja u veoma hladnim vodama sa dugačkim ekspozicijama.

Kao što smo već rekli, ronilačko odelo se kupuje prvenstveno u odnosu na okolinu, to jest temperaturu vode u kojoj planiramo da ronimo. Pristajanje i udobnost su kao i kod sve ostale ronilačke opreme od velikog značaja. Mokro odelo treba da bude prilepljeno uz telo, s tim da između tela i odela ne postoji prevelika praznina, a sa druge strane ne sme biti ni previse tesno i stiskati nas. Suvo odelo biramo tako što prvo odaberemo najdeblje pododelo u kome planiramo roniti, nakon što ih obučemo zajedno potrebno je da čučnemo i ukrstimo ruke preko grudi, a da nas pri tome odelo nigde ne zateže. Naravno ono ne sme biti ni preveliko i visiti nam. Ukoliko nemate iskustva sa odabirom odela, najbolje je da se za pomoć obratite Vašem instruktoru.

Održavanje ronilačkog odela je isto kao i za svu ostalu ronilačku opremu s tim što je pranje, ispiranje i sušenje potrebno obaviti sa obe strane (spoljne i unutrašnje). Skladištite ga obavezno okačenog na vešalici, dalje od izvora toplote i izbegavajte da ga savijate. Kod suvog odela potrebno je pre skladištenja manžetne ruku i vrata napuderisati medicinskim puderom kako bi manžetne zadržale elastičnost, kao i podmazati patent zatvarač sa voskom koji je predviđen za tu namenu.

apeks   halcyon   aqualung logo  dui suunto